~COKOLADA~

Slatkiš Bogova

Po meksickoj legendi, cokolada, odnosno "xsocotlatl", kako su je Asteci, drevni narod današnjeg Meksika, nazivali, bila je pice bogova u raju, a seme kakao drveta su bogovi darovali ljudima kao poseban blagoslov. Asteci su u znak zahvalnosti svake godine prinosii ljudsku žrtvu, a poslednji obrok žrtvovanog bio je kakao.

1525. Kortez donosi španskom kralju kakao zrna, koja su u španskim manastirima obradivana u strogoj tajnosti.

1606. Antonio Karleti, Italijanski trgovac, uspeo je da dode do kakao zrna koje je zajedno sa recepturom tajno preneo u Evropu. Za samo nekoliko godina, "Cokoladna groznica" je zahvatila sve zemlje.

1657. Prva prodavnica cokolade otvorena je u Londonu. Cena je bila takva, da su je sebi mogli priuštiti samo najelitniji slojevi. U isto vreme, španski istoricar beleži: "Niko osim najbogatijih nije sebi mogao da priušti cokoladu. To je, u prenosnom smislu receno, bilo kao da pijete zlatnike". U isto vreme cokolada je bila prepisivana bogatim slojevima kao lek za mnoge bolesti, pa je licni lekar kardinalu Rišeljeu prepisivao svakodnevnu upotrebu cokolade.

1660. Marija Tereza od Austrije, kcer Filipa IV, udaje se za Luja XIV i na francuski dvor dovodi sa sobom posebnog slugu za spremanje cokolade.

1692. Luj XIV uvodi porez na kakao zrno.

1750. Cokolada stiže u Švajcarsku, zahvaljujuci italijanskim proizvodacima cokolade i trgovcima.

1765. U Americi, u mestu Dorcester, država Masacusets, pocinje sa radom prva proizvodnja cokolade.

1778. U Austriji je nastala Zaher torta, prvi kolac od cokolade koji i danas nije izgubio na popularnosti.

1780. Dibau je naimenovan za "cokolatijera" francuske kraljice.

1815. U Holandiji je osnovana fabrika "Van Houten", u kojoj je kasnije prvi put pronaden nacin za ekstarkciju kakao butera i obradu kakao praha u obliku u kojem se i danas koristi.

1830. U Švajcarskoj cokolada se po prvi put meša sa lešnikom.

1831. U Engleskoj fabrika "Kadberi" (Cadburry) pocinje sa proizvodnjom cokolade.

1847. U Engleskoj se pojavljuje prva cokolada u bloku.

1861. U Italiji Kafarel stvara cuvenu cokoladu "Đanduja", (Gianduia) mešavinu cokolade i nugat mase.

1875. Švajcarac Daniel Peter (partner Nestlea) stvara mlecnu cokoladu.

1911. Otvara se fabrika "Kalebo" (Callebaut) u Belgiji, danas proizvodac jedne od dve najkvalitetnije svetske marke cokolade.

1995. Ustanovljava se "Salon cokolade", koji se svakog oktobra održava u Parizu.

Proces proizvodnje
U zavisnosti od željene vrste cokolade, pravi se masa.

Za crnu cokoladu masa se sastoji od kakao mase, kakao butera, i šecera. Za mlecnu cokoladu u ovu smesu se dodaje i mleko u prahu. Bela cokolada se pravi od kakao butera, mleka u prahu i šecera. Osnovna smesa se provlaci kroz jake valjke, da bi se dobila što finija struktura. Nakon ovoga cokolada ide u proces koji se zove ''koncing''. Koncing je proces koji je izuzetno važan u proizvodnji cokolade. Sastoji se u mešanju cokolade pri temperaturi od 60 do 80 stepeni C, i traje satima. Na kraju ovog procesa dodaju se lecitin i kakao buter. Sada je cokolada spremna za transport u tecnom stanju, pri kome se održava konstantna temperatura, ili za izlivanje u razne oblike.

Nutritivna vrednost cokolade

Crna cokolada sadrži biljne proteine, kako buter lipide, mleko u prahu, kalcijum, kakao masa, potasium, magnezijum i fosfor. Takode, poznato je da cokolada izaziva lucenje tzv. "hormona srece", odnosno serotonina, u mozgu. Kakao zrno ima veliku energetsku vrednost, pa se cokolada uvek preporucuje sportistima i osobama koje su izložene vecim fizickim naporima. Sadrži suspstance pod imenom alkaloidi - gorke supstance sa jakim delovanjem na organizam. To su teobromin i kofein. Teobromin stimuliše bubrege, a kofein mozak. Cokolada sadrži oko 1/4 kolicine kofeina koja se nalazi u jednoj šolji kafe. Crna cokolada, odnosno kakao zrno, sadrži tzv. "pozitivan" holesterol, kao i maslinovo ulje, pa se preporucuje osobama koje imaju povecani novo holesterola.

lepa je masaza cokoladom