O zivotnijama...

MACKE
Mačka, takođe zvana i domaća mačka ili kućna mačka, je mali mesožder, sisar iz roda Felis. Veruje se da je njen predak bila divlja afrička mačka, Felis silvestris lybica. Mačke žive u bliskoj vezi sa ljudima najmanje 9.500 godina.[1]

Postoji mnogo različitih sorti mačaka, od kojih su neke bezrepe ili bezdlake, kao rezultat mutacija i ima ih u različitim bojama. One su vešti grabljivci i poznato je da za ishranu love preko 1000 različitih vrsta životinja. Veoma su pametne. Neke od njih se mogu naučiti, ili čak nauče same, da pokreću jednostavnije mehanizme, poput kvake na vratima ili ručice na vodokotliću.

Komuniciraju glasom (mjaukanjem), predenjem, frktanjem, režanjem, škljocanjem, i sa još oko stotinu drugih glasova, kao i govorom tela. Mačke koje žive u grupama koriste kombinaciju glasova i govora tela za međusobno sporazumevanje.[2]

Pošto je odomaćivanje mačke relativno skoro, mačke takođe mogu samostalno da žive u divljini, često formirajući manje kolonije. Povezanost ljudi i mačaka dovela je do njenog pojavljivanja u mitologiji i legendama više kultura, uključujući drevnu egipatsku, kinesku i nordijsku.

Uobičajeno verovanje bilo je da je mačka pripitomljena u drevnom Egiptu, gde je bila kultna životinja.[3] Međutim, studija iz 2007. otkrila je da sve linije od kojih domaće mačke vode poreklo potiču od nekoliko (do pet) samopripitomljenih afričkih divljih mačaka (Felis silvestris lybica), sa Bliskog istoka, približno 8000. pre nove ere.

PSI
Pas (Canis lupus familiaris) je pripitomljeni sisar iz porodice Canidae. Arheološki nalazi dokazuju da pas najmanje 9000 godina živi uz čoveka, iako postoje indicije da se taj period produži na čitavih 14.000 godina[1]. Fosilni ostaci pokazuju da su preci modernog psa živeli uz čoveka još pre 10.000 godina[2].

Danas postoji oko 40 miliona pasa i oko 800 rasa (što je više nego bilo koja druga vrsta životinje[3]) najrazličitijih dimenzija, fizionomije i temperamenta, i koje predstavljaju najrazličitije verijetete boje i vrste dlake. Pas je usko povezan sa čovekom, kome služi kao kućni ljubimac, kao čuvar, vodič, ovčar i dr. Pas je jedna od najrasprostranjenijih životinja na svetu čiju popularnost nadmašuje jedino mačka[4].

Pas je podvrsta sivog vuka, za koga se veruje da je direktni predak psa[5]. Najnovija istraživanja potvrđuju da je pas bio po prvi put pripitomljen na istoku Azije, najverovatnije u Kini[6]. Takođe, nije sigurno da svi domaći psi potiču od iste grupe ili se proces domestikacije ponovio više puta na više mesta.

DELFINI
Delfin je vodeni sisar srodan kitu i običnoj pliskavici, poznat po svojoj inteligenciji, i navodnom saosećanju i radosti. Ime delfin potiče od starogrčke reči δελφίς - delphis koja znači „s matericom“ odnosno „riba sa matericom“. Grupa delfina zove se jato.

Reč „delfin“ ima više značenja i može podrazumevati:

* svakog člana porodice Delphinidae (okeanski delfini);
* svakog člana porodice Delphinidae i Platanistodae (okeanski i rečni delfini);
* svakog člana podreda Odocenti (koji uključuje kitove zubane);
* pripadnika vrste Tursiops truncatus, najrasprotranjenije i najpopularnije vrste delfina

Orke i neke srodne vrste pripadaju Delphinidae porodici i mogu se svrstati među delfine, iako se uobičajeno nazivaju kitovi. Postoji oko 40 vrsta delfina u 17 rodova. Veličina im varira od 1.2 m i 40 kg (Maui delfin), do 9.5 m i 10 tona (orka). Mogu se naći posvuda, najčešće u plitkim morima kontinentalnih šelfova. Mesojedi su i hrane se uglavnom ribom i lignjama. Porodica Delphinidae je najveća u redu Cetacea, i relativno mlada: delfini su se pojavili pre oko 10 miliona godina tokom Miocena.

MAJMUNI
Majmun je naziv za pojedine životinjske vrste iz sisarskog reda primata. Red primata možemo deliti na dve grupe: u prvu grupu bi se mogli ubrajati svi polumajmuni (Prosimii), a u drugu pravi majmuni, ljudoliki majmuni i ljudi (Anthropoidea). Termin „majmun“ bi striktno obuhvatao prave i ljudolike majmune, ali nije pogrešno tim terminom obuhvatiti i polumajmune, jer sam termin ne označava monofiletsku grupu. Ako se posmatra u širem smislu reči, majmun bi bila oznaka za bilo koju vrstu primata, izuzev čoveka i njegovih neposrednih predaka.
Stopala plantigradna, oba ekstremiteta pentadaktilna i na vrhovima prstiju nalaze se široki, pljosnati, orožnali nokti. Prvi prst, palac, i na prednjim i na zadnjim ekstremitetima oponira ostalima što omogućava prihvatanje predmeta (prilagođenost životu na drveću). Lice uglavnom bez dlaka i sa razvijenom muskulaturom koja omogućava mimiku što je važno za međusobnu komunikaciju. Čulo mirisa slabije razvijeno. Zubi bunodontnog tipa sa tupim grbicama. Ženka ima samo jedan par mlečnih žlezda koje leže na grudima. Materica jednostavna (uterus simplex), a placenta diskoidalna. Broj mladunaca mali, najčešće jedan.
Naziv reda kome majmuni pripadaju upućuje na zaključak da se radi o najsavršenijim („prvim“ među) sisarima. Primati su jako stara grupa koja se tokom tercijera odvojila od svojih srodnika. Pri tome su sačuvali mnoge primitivne karakteristike koje su slične osobinama bubojeda i drugih primitivnih sisara. Mnoge druge grupe sisara, kao što su kopitari su neuporedivo više menjale svoju organizaciju tokom evolucije. Jedino je mozak kod primata (posebno kod čoveka) dostigao neuporedivo viši stepen organizacije nego kod ostalih životinja. Kod majmuna je veliki mozak jako razvijen, a moždana kora prilično naborana.

SLONOVI
Slonovi (Elephantidae) (od lat. elefantus) su porodica viših sisara. Svi su, bez izuzetaka, biljožderi i hrane se pre svega travama i lišćem, ali u slučaju nedostatka te hrane, jedu i granje, grmlje, koru i sličnu hranu.
Slonovi su najveći kopneni sisari koji danas žive na zemlji. Kod rođenja, mladunče može biti teško i do 100 kg. Skotnost slonice traje 20 do 22 meseci i najduža je od svih kopnenih sisara. Mogu živeti do 70 godina. Najveći slon je ubijen 1974. u južnoj Angoli i bio je težak 12.240 kg.
Danas žive još samo tri vrste surlaša:
* afrički slon (Loxodonta africana)
* šumski slon (Loxodonta cyclotis)
* azijski slon (Elephas maximus)
Manji broj naučnika koji se bave kriptozoologijom a zanimaju ih slonovi, predlažu
* patuljastog slona (Loxodonta pumilio)
kao još jednu, zasebnu vrstu. Međutim, naučnici nisu prihvatili taj predlog, bar za sada još ne. Ta vrsta živi, prema njihovom mišljenju, uz šumskog slona u tropskim kišnim šumama (Gabon, Kongo, Kamerun).
U Africi žive četiri odvojene populacije slonova: u savanama istočne i južne Afrike, u zapadnoj Africi na severu Namiba (pustinja i istoimeni nacionalni park u Namibiji) i u tropskim kišnim šumama centralne Afrike.
Status šumskog slona kao zasebne vrste dokazan je uz pomoć DNK analize. Ali iz ugla gledanja zaštite vrsta, ovo priznavanje zasebnosti je problematično, jer slonova kost šumskih slonova nije zaštićena od trgovine, pa su izloženi lovu.
Druge grupe surlaša, mamuti, mastodonti i Deinotherien su izumrli. Svi danas živući surlaši su jako ugroženi. S jedne strane, njihova prirodna staništa se neprekidno smanjuju, a s druge, sve do nedavno su bili žestoko lovljeni zbog dragocenosti slonove kosti od koje su građene njihove kljove.
Afrički slon je ranije živio na čitavom afričkom kontinentu, dok je danas severna granica njegovih prebivališta jug Sudana. Južno od tog područja živi svuda, ali samo u zaštićenim područjima nacionalnih parkova; no u njima su se populacije tako snažno povećale, da dolazi u pitanje "izdržljivost" okoline. To je posebno dramatično izraženo u nacionalnom parku Čobe u Bocvani: umesto 5.000 slonova koliko bi priroda parka mogla da podnese, tu živi 25.000 životinja.
Šumski slon živi u kišnim šumama zapadne Afrike, među ostalim u Kamerunu, DR Kongu i Centralnoafričkoj Republici.
Područje gde živi azijski slon širi se po čitavom području jugoistočne Azije kao i Indijskog potkontinenta.

LAVOVI
Лав (лат. Panthera leo) је велики сисар из породице мачака (Felidae) и један од „великих мачака“ рода Panthera. Мужјак лава, лако препознатљив по својој гриви, тежи између 200-260 килограма. Женке су мање и теже од 130-180 килограма.[2] У дивљини, лавови живе око 10-14 година, док у заточеништву преко 20 година. Некада су живели широм Африке, Азије и Европе, док се данас у дивљини могу наћи само у Африци и Индији. Живе у саванама и лове у чопору.
У релативно скорашње време, станиште лава је обухватало јужне делове Евроазије, од Португалије до Индије, и већине Африке осим централних, тропских делова и пустиње Сахаре. Крајем 19. и почетком 20. века лавови су изумрли у северној Африци и на Блиском истоку. Данас, већина лавова живи у источној и јужној Африци и њихов број драстично опада. 1900. године је у Африци живело око 100.000 лавова, а данас се процењује да у дивљини, живи између 16.000 и 30.000 афричких лавова.
Азијски лав, познат као и индијски лав (подврста Panthera leo persica), који је у прошлости живео на територији од Турске до Индије и од Кавказа до Јемена, је истребљен са територије Палестине у средњем веку. Са појавом ватреног оружја у 18. веку нестао је и у већини осталих делова Азије. До краја 19. века лавови су нестали са подручја Турске[3][4], док је последњи лав у Ирану устрељен 1942. године. 1944. године је нађен костур лавице на обали реке Карун у Ирану. Ова подврста данас живи само у Гир шуми на северу Индије. Око 300 лавова живи на простору од 1412 km² у држави Гуџарат, која покрива већину шуме. Њихов број је стабилан.
Лавови су настањивали обе Америке и север Евроазије све до плеистоцена. Најпознатије праисторијске подврсте су пећински (Panthera leo spelaea) и амерички лав (Panthera leo atrox).
Име лава је слично у многим језицима, а потиче од латинске речи leo,[5] а пре тога од старогрчке речи leōn/λεων.[6] Хебрејска реч lavi (לָבִיא) се такође може повезати, као и староегипатска реч rw.[7]
Претпоставља се да научно име, Panthera leo, потиче од грчких речи pan- ("сваки") и ther ("звер"). Panthera је вероватно источно-азијског порекла и значи "жућкаста животиња" или "бело-жута"
Мужјак лава је друга највећа мачка на свету, једина која има гриву и реп који завршава чуперком.[9] Мишићаво тело лавице прати линију њеног скелета. Она има округлу главу, кратко лице, гипко тело, прилично дуге ноге и дугачак реп који јој, као тешкој животињи, помаже да одржи равотежу кад скочи на плен. Са обе стране лица се налазе осетљиви бркови и помажу јој да се снађе у мраку. Лавица нема гриву јер би она омела њену делотворност у лову. Захваљујући гриви, мужјак чак изгледа већи него што стварно јесте. Она може да му помогне да застраши и отера друге лавове.
Мужјак, препознатљив по својој гриви, тежи између 200-260 килограма, а женка од 130-180 килограма (просечно 155 kg). Највећи лав у заточеништву је тежио 366 kg. Дужина тела износи од 170-250 центиметара код мужјака, а 140-175 центиметара код женки. Висина до рамена је око 123 cm за мужјаке и 100 cm за женке. Дужина репа је од 70 до 100 cm (тако да максимална дужина износи 3.5m код мужјака и 2.75m код женки) који завршава црним, длакавим чуперком. Лав је једина мачка са оваквим репом. Боја крзна варира од тамно браон до жуте или црвене. Боја гриве је од плаве до црне. Доњи делови тела су светлији.
Лавови у дивљини живе и до 16 година, а у заточеништву и до десет година дуже.

EVO JEDNE MACE
Ili su ipak dve?

PA SLON I TO AFRICKI

DARVIN RECE DA SMO EVOLUCIJOM POSTALI OD NJIH...JA NISAM.

Pa znam ja da si ti poseban, ne moras to da naglasavas...

Тигар
Тигар (Panthera tigris) је сисари из породице мачака (Felidae) и један од четири врсте „великих мачака“ рода Panthera. Он је врхунски предатор и највећа жива мачка на свету. Бенгалски тигар је најпознатија подврста и сачињава приближно 80% укупне популације тигрова. Живи у Бангладешу, Бутану, Мјанмару, Непалу и Индији. Као угрожене врсте, већина светских тигрова данас живи у заточеништву.
Тигрови су најтеже мачке у природи. Иако се свака подврста разликује, генерално, мужјаци тигрова теже између 120 и 250 килограма, а женке између 90 и 150 килограма. Просечно мужјаци су дугачки између 2.4 и 3.2 метара, док су женке између 2.1 и 2.75 метара дугачке. Суматрански тигрови су најмањи од свих тигрова, док су сибирски тигрови највећи.
Почетком 19. века постојало је 100.000 тигрова. Данас се тај број значајно променио. У свету живи негде између 5.000 и 7.000 тигрова. Најугроженији је јужнокинески тигар. У свету их има мање од 100. Претеран криволов, уништавање станишта итд. довело је тигра на границу опстанка.
Постоји осам подврста тигра:

* Бенгалски тигар
* Индокинески тигар
* Суматрански тигар
* Сибирски тигар
* Јужнокинески тигар

Изумрле подврсте:

* Јавански тигар
* Каспијски тигар или Персијски тигар
* Балијски тигар